Есхатологија (Eschatology)
Проучавање последњих ствари: куда цивилизација иде, шта се рачуна као крај и да ли је крај утврђен или изабран. Старија есхатологија посматра крај као нешто предато одозго — суд, слом или спасење које стиже изван света, по распореду који нико не управља. Кохерентан поглед то преокреће. Крај се не прима; он се гради. Шта цивилизација постане до тренутка када било које тело откаже зависи од тога шта слободни појединци у међувремену тргују, уче и поправљају. Под добровољном сарадњом оскудица се смањује, знање расте, а системи који одржавају човека у животу постају бољи из године у годину. Смрт престаје да буде утврђена крајња тачка живота и постаје режим отказа поправке — проблем с техничком адресом, а не пресуда коју неко изриче. Добра вест је есхатологија слободних људи: крај ка коме цивилизација гради јесте неограничен живот за све који помажу да се изгради. Питање се помера с „шта се дешава пошто умремо?“ на „колико дуго пре него што више не морамо?“ То што промена може садржати умове старије од наших јесте могућност коју треба одмеравати, а не суд који треба чекати; Путу среће није потребан спроводилац да би стигао.
Eshatologija (Eschatology)
Proučavanje poslednjih stvari: kuda civilizacija ide, šta se računa kao kraj i da li je kraj utvrđen ili izabran. Starija eshatologija posmatra kraj kao nešto predato odozgo — sud, slom ili spasenje koje stiže izvan sveta, po rasporedu koji niko ne upravlja. Koherentan pogled to preokreće. Kraj se ne prima; on se gradi. Šta civilizacija postane do trenutka kada bilo koje telo otkaže zavisi od toga šta slobodni pojedinci u međuvremenu trguju, uče i popravljaju. Pod dobrovoljnom saradnjom oskudica se smanjuje, znanje raste, a sistemi koji održavaju čoveka u životu postaju bolji iz godine u godinu. Smrt prestaje da bude utvrđena krajnja tačka života i postaje režim otkaza popravke — problem s tehničkom adresom, a ne presuda koju neko izriče. Dobra vest je eshatologija slobodnih ljudi: kraj ka kome civilizacija gradi jeste neograničen život za sve koji pomažu da se izgradi. Pitanje se pomera s „šta se dešava pošto umremo?“ na „koliko dugo pre nego što više ne moramo?“ To što promena može sadržati umove starije od naših jeste mogućnost koju treba odmeravati, a ne sud koji treba čekati; Putu sreće nije potreban sprovodilac da bi stigao.